Osnovna škola SPINUT

DOVRŠI PRIČU

(Baš je zgodan ovaj dečko,  Sanja Pilić)

Sutradan su Petra i Lana krenule na Črnomerac, na okretište tramvaja. Petra je bila ushićena što će vidjeti i upoznati Mirana D., ali i malo ljuta što je Lana išla s njom.

Lana je bila mrzovoljna i sva u sumnji.

Preplavila su je mnoga pitanja u vezi tog Mirana D.

Tko je on zapravo?

Je li dobar ili zao?

Što će im napraviti?

Što mu uopće znači ono D. iza imena?

Je li mu Miran stvarno pravo ime?

Jesam li se ja samo prevarila?

Možda je on dobar dečko?

Nije bila sigurna da li da to kaže Petrinim starcima?

Samo je na to mislila.Ona joj je ipak najbolja prijateljica i misli da se Petra dobro uvalila.

Ne, nije bila sigurna.

Kad su došle na okretište tramvaja , ondje nije bilo nikoga.Ni žive duše! Doslovno.

Osim jedne mačke koja je pokušavala sići sa stabla.

Lana je otišla do stabla i pomogla mački.

-Onda Petra, gdje je taj tvoj Miran?

-Da te nije prevario?

-Već će on doći, ne brini se-rekla je Petra glasom punim sigurnosti.

I da, pojavio se.I zaista je bio dječak.I izgledao je kao šesnaestogodišnjak.Bio je isti kao onaj sa fotke.Lana ga je sumnjičavo gledala.Bila je zaprepaštena . Očekivala je nekog drugog.

Ogledala se oko sebe, i tada je shvatila.

Iza zida, njima okrenut leđima, virio je čovjek otprilike star pedesetak godina.

-Petra, bježmo!-uzviknula je Lana, a Petra izgubi živce i da Lani ogromnu šamarčinu.

Tako jaku,  da ju  je oborila na pod.

-Mirane, oprosti zbog moje prije.Malo je ludasta.Lana, odi kući.Odmah!

Lana ustane zaprepaštena. Njena najbolja prijateljica joj je opalila šamar!Ustala je i otrčala k Petrinoj mami.Znala je da je ona sada kod kuće.

-Moram joj pomoći, u nevolji je! Da , moja najbolja prija je u nevolji i ja ću joj pomoći pod svaku cijenu!!!Otrčala je k Petrinoj mami i sve joj ispričala.Petrina mama je odmah pozvala policiju.Za to vrijeme, Petra je razgovarala sa Miranom. Napeto ga je slušala i odjednom ju je netko zaskočio s leđa.Stavio joj je maramu na usta i ona se srušila u nesvjest. Taman kada su je dječak i drugi čovjek htjeli podignuti, da je unesu u kamion, došla je policija i uhvatila ih.

Došla je i Petrina mama s Lanom. Lana je bila uplakana i zabrinuta. Došao je i Petrin otac.

Odveli su Petru u bolnicu, a dječaka i čovjeka u policijsku postaju. Ustanovili su da je dječak sin tog čovjeka i da se doista zove Miran. On je slao svoje fotke. Njih se već dugo traži zbog krijumčarenja djece.

Kada sePetra probudila otišla je do Lane.

-Lana, slušaj...oprosti.Jako mi je žao. Mislila sam da je dobar i nisam te slušala.Žao mi je što sam te udarila. Hoćeš li mi ikada moći oprostiti?

-Naravno. Ti si mi najbolja prijateljica, a njih se nikada ne ostavlja!

Zagrlile su se i sve je dobro završilo. Čovjek je otišao u zatvor, a dječak u dom za nezbrinutu djecu.

A Petra? Petra je u kazni! Mjesec dana bez fejsa!Važno da je shvatila(nažalost na ružan način) da svoje podatke nikome ne daje, a isto tako da ne vjeruje nepoznatima.Pa to i učimo u prvom razredu osnovne škole.O Petra, Petra, jesi li ti bila na tom satu?!

Piše:  Zvjezdana Borozan 4.c

          OŠ Spinut Split

učiteljica: Vini Ballarin

za natječaj: „Moja Fejs priča“